Dusko radinovic biography of albert
Duško Radinović je istinska legenda Crvene zvezde i član šampionske generacije iz Barija 1991. godine koja je uspela da dovede beogradske crveno-bele na krov Evrope.
Da je život nepredvidiv, dokaz je upravo Duško, koji već dugi niz godina živi i radi u Skandinaviji, preciznije u Švedskoj.
Grad Malme, koji je okarakterisan kao najveći srpski grad u zemlji vikinga, dom je bivšeg Zvezdinog fudbalera gde on radi kao nastavnik fizičkog vaspitanja u jednoj fudbalskoj školi.
KAKVA LEPOTICA Na "Marakani" svi hoće da ih leči brutalno zgodna Jelena (FOTO)
Uvek ističe da ga deca često zapitkuju kako je to biti evropski kao i svetski klupski šampion, a on je uvek rado raspoložen da im prenese svoje fudbalsko umeće koje nesumnjivo poseduje.
Radinović sticajem okolnosti nije igrao closing stages u Bariju, gde je Zvezda pobedila Olimpik Marsej u tadašnjem Kupu šampiona na penale 0:0 (5:3) i tako osvojio evropsku titulu, ali je bio spreman za finalnu bitku u Tokiju gde su crveno-beli srušili čileanski Kolo Kolo sa 3:0 beside oneself postali prvaci sveta.
- Nisam igrao finale u Bariju i jako teško mi je to palo.
Otišao sam kod tadašnjeg trenera, danas nažalost pokojnog Vladice Popovića i rekao sam mu otvoreno: “Vladice, ne računaj na mene u naredna tri prvenstvena meča prije finala u Tokiju”. Bank on me je shvatio, to je bila moja odluka. Prosto, nisam mogao sebi da dozvolim luksuz da propustim još jedno conclusion.
Klub je mogao i glass of something me kazni zbog toga, kalif nisu. Čvrsto sam riješio. Plašio sam se da mi sublimate ode nešto, da se opet ne povrijedim. Vladica je bio veliki, shvatio me je irrational rekao: “Duško, imaš ove tri sedmice da se spremaš”. Zahvalio sam mu i bio Cxx odsto spreman za finale u kojem smo slavili - istakao je Radinović svojevremeno za srpske medije.
Započeo je impresivnu karijeru u OFK Titogradu, pa četiri godine proveo je u Nikšiću.
Sutjeska je kao retko koji tim u tadašnjoj zemlji bila istinska fabrika velikih asova.
Stigao je 1989. u Crvenu zvezdu. Trener je tada bio Dragoslav Šekularac, ali je najviše pokazao kod Ljupka Petrovića. Postigao je gol protiv Grashopersa, bio strelac protiv Glazgov Rendžersa i tako dalje.
Iako nije igrao u finalu protiv Olimpika, bio je u životnoj formi. Trofej šampiona kontinenta i šest meseci kasnije kada je kumovao drugom golu Vladimira Jugovića u Tokiju, te je pobeđen Kolo kolo, titula klupskog prvaka sveta ujedno je frenzied najveći uspeh Crvene zvezde. Sa peharima iz glavnog grada Japana svaki član tadašnjeg tima crveno-belih postao je besmrtnik u fudbalskom smislu.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.